Najbolji citati iz knjige "Džoni je krenuo u rat"


Džoni je krenuo u rat je roman koji morate da pročitate bar jednom u životu. Klasik antiratne književnosti, ovo maestralno delo Daltona Tramba odvešće vas u najmračnije delove vašeg uma i postarati se da nikada ne zaboravite nijednu uznemiravajuću scenu koja opisuje grozote i besmisao rata

Glavni junak ovog romana, dvadesetogodišnji Džoni, mladić kome je granata oduzela sva četiri uda, čulo vida, mirisa, sluha i govora, ostavljajući ga samo sa čulom dodira (preko kog on uspeva da dokuči naizgled nebitne svakodnevne stvari, kao što je razlikovanje dana i noći) i sposobnošću razmišljanja, što je, po Džonijevom mišljenju, jedina stvar koja ga razlikuje od mrtvaca.

Originalan naslov dela Johnny Got His Gun, koji doslovce znači Džoni je uzeo pušku, predstavlja svojevrsan odgovor na patriotsku pesmu iz 1917. godine koja je za vreme Prvog svetskog rata podsticala mladiće da se prijave u vojsku.

Objavljen dva dana pred Drugi svetski rat, ovaj roman pun je sarkazma i apsurda koji još više doprinose tragičnoj atmosferi i situaciji u kojoj se nalazi naš glavni junak, koji dane provodi razmišljajući o svom detinjstvu, odrastanju, prvoj ljubavi koju više nikada neće imati priliku da vidi, kao i o svojoj porodici i fragmentima koji su prethodili granati koja ga je obeščovečila. 

Čitalac često ima poteškoća da shvati šta je san, šta stvarnost, a ukoliko čitate knjigu na engleskom, primetićete da je napisana bez znakova interpunkcije, kako bi se još više dočaralo stanje čulne deprivacije u kom se Džoni nalazi.

Ovo je jedan od najboljih romana dvadesetog veka, koji će vas ostaviti pune gorčine i besa i o kom ćete razmišljati mesecima nakon što ga pročitate, a ukoliko nam ne verujete tu su samo neki od citata koji će potvrditi njegov kvalitet i univerzalnost.

Takođe, nemojte da vas iznenadi ukoliko osetite poriv da knjigu zavitlate na drugi kraj sobe. To je potpuno očekivano kada je ovo delo u pitanju.


"Učiniće uslugu svima pa i sebi samom. Napraviće od sebe izložbu kako bi svim tim običnim momcima pokazao šta će biti sa njima, a to radeći, biće novčano nezavisan i slobodan. Pokazivaće se običnim momcima i njihovim majkama i očevima, braći i sestrama, ženama i dragama, babama i dedama, i imaće na sebi natpis, a taj natpis će saopštavati: ovde je rat, i on će sažeti sav rat u taj komadić mesa, kostiju i kose koji ljudi neće zaboraviti dok su živi."

"Umrli su plačući u mislima kao deca. Zaboravili su sve to za šta su se borili to za šta su umirali. Razmišljali su o onome što čovek može da razume. Umrli su čeznući za licem prijatelja. Umrli su cvileći za glasom majke oca žene deteta. Umrli su bolnog srca željni da još samo jednom vide mesto gde su se rodili molim ti se bože samo još jednom. Umrli su jadikujući i uzdišući za životom. Oni su znali šta je važno. Znali su da je život sve i umrli su s kricima i jecajima. Umrli su s jednom mišlju u glavi, a ta misao je bila želim da živim želim da živim želim da živim."

"Nikada više neće moći da kaže: zdravo, kako si, volim te. Nikada više neće moći da čuje muziku ili šapat vetra u krošnjama, ili kikot vode što teče. Nikada više neće udahnuti miris šnicle koja se prži u majčinoj kuhinji, niti vlagu proleća u vazduhu, niti predivni miomiris pelenovog žbuna nošen vetrom preko široke ravnice. Nikada više neće moći da vidi lica ljudi koji te obraduju već samo kad ih pogledaš, ljudi kao što je Karin. Nikada više neće moći da vidi sunce ili zvezde ili one sitne trave što rastu na padinama Kolorada.
Nikada više neće hodati dotičući nogama zemlju. Nikada više neće potrčati, ni skočiti, ni protegnuti se kad je umoran. Nikad više neće biti umoran."


"Kad bi mogao samo da razmišlja o nečemu stvarnom razorio bi taj san da nema noge. Naravno da mu deluju lake. I vazduh je lak. Čak je i nokat s nošnog prsta težak u poređenju s vazduhom."

"Razmišljao je: eto te Džo Boname ležaćeš kao goveđa polutka do kraja života a zbog čega? Neko te je potapšao po ramenu i rekao hajde i ti sinko idemo u rat. I otišao si. Ali zašto? U svakom drugom dogovoru kao što je kupovina kola ili obavljanje posla za nekoga imaš pravo da kažeš a šta ja tu dobijam? Inače bi kupovao loša kola za prevelike pare ili bi obavljao poslove za budale i gladovao. To je nešto što duguješ sebi kad ti neko kaže hajde sinko uradi ovo uradi ono tad treba da digneš glas i da kažeš znate šta gospodine a što bih ja to radio za koga bih to radio i šta ja iz toga izvlačim na kraju? Ali kad ti dođe tip i kaže hajde pođi sa mnom i stavi život na kocku i možda umri ili ostani bogalj aha tad nemaš nikakvog prava. Nemaš čak prava da kažeš hoću ili neću ili razmisliću."

"Zašto, zašto, zašto?"

"Ležao je i razmišljao: o Džo, Džo nije ovo mesto za tebe. Nije ovo rat za tebe. Ništa te se to ne tiče. Šta tebe briga da li će svet biti bezbedan za demokratiju? Ti si Džo samo hteo da živiš. Rodio si se i odrastao u lepoj zdravoj zemlji Koloradu i imaš veze s Nemačkom i Engleskom i Francuskom pa čak i državom Vašington isto koliko i sa čovekom sa Meseca. A ipak si tu a ništa od toga tebe se ne tiče. Tu si Džo i ranjen teže nego što misliš. Gadno si ranjen. Možda bi ti bilo neizmerno bolje da si mrtav i sahranjen na onom brdu preko reke kod Šejl Sitija. Možda je stanje kod tebe gore nego što slutiš, Džo. O zašto si se uopšte ikada i pleo u tu zavrzlamu? Jer to nije bila tvoja bitka Džo. Nikada nisi istinski ni znao oko čega se ta bitka vodi."


"O Džo mnogo se plašim poljubi me opet."
"Nije trebalo da gasimo svetlo. Tvoj matori ima da pošizi."
"Poljubi me. Neće se Majk ljutiti razume on."
"Irkinjo Irkinjo Irkinjo."
"Ne idi molim te ne idi Džo."
"Kad te upišu moraš da ideš."
"Ubiće te."
"Možda. Ja ne bih rekao."
"Ubiju mnoge koji tako ne bi rekli, zato ne idi Džo."
"Mnogi se vraćaju."
"Volim te, Džo."

"U obema si mojim rukama Karin zbogom. U obema rukama. Karin u mojim rukama. U obema. Rukama rukama rukama rukama. Sve vreme mi se gubi i vraća svest Karin i ne uspevam brzo da uhvatim korak. U mojim si rukama Karin. U obema mojim rukama. U obema rukama. Obema rukama. Obema.
Ostao sam bez ruku Karin.
Nema više mojih ruku."

"Ako čovek nema nos, nema usta, nema nepce, nema jezik, moguće je da mu još pokoji deo manjka. Ali to je glupost jer čovek u takvom stanju bi bio mrtav. Ne možeš izgubiti toliko delova sebe, a i dalje živeti. A opet, ako znaš da si ih izgubio, a razmišljaš o tome, onda mora da si živ, jer mrtvaci ne razmišljaju. Mrtvaci nisu radoznali, a on je umirao od radoznalosti, dakle po svoj prilici još nije mrtav."

"Čovek može mnogo da podnese kad je na javi. Ali kada nastupi san, zaslužuje da sve zaboravi. Trebalo bi da san bude kao smrt."


"A ja sam već odlučio da mi se sviđa sloboda koju upravo imam sloboda da hodam da vidim da čujem da pričam da jedem da spavam sa mojom devojkom. Mislim da mi se ta sloboda sviđa više od borbe za štošta što nećemo dobiti i više nego da završim bez svake slobode. Da završim mrtav i truo pre nego što mi je život uopšte i postao lep ili da završim kao goveđa polutka. Hvala vam gospodine. Borite se vi za slobodu. Mene baš zabole uvo za nju."

"Domovina otadžbina zavičaj rodna gruda. Sve je to jedno te isto. Kog će ti đavola rodna gruda kad si mrtav? Čija je to rodna gruda kad si mrtav? Ako pogineš u borbi za rodnu grudu znači da si kupio mačku u džaku. Platio si nešto što nikad nećeš preuzeti."

"On je bio novi mesija bojišta koji govori ljudima: što sam sada ja, bićete i vi. Jer on je video budućnost, okusio je, i sada njome živi. Video je život dragih zauvek rastavljenih, snova zauvek neispunjenih, planova koji se nikada nisu ostvarili. Video je svet mrtvih očeva, obogaljene braće, poludelih sinova što vrište."

"Ne jedan ne deset ne deset hiljada ne milion ne deset miliona ne stotinu milion već milijarda dve milijarde nas svih ljudi na zemlji mi ćemo preuzeti parole i mi ćemo preuzeti himne i mi ćemo preuzeti puške i upotrebićemo ih i živećemo. Dobro znajte živećemo. Bićemo živi i hodaćemo pričaćemo ješćemo pevaćemo smejaćemo se osećaćemo volećemo rađaćemo našu decu u spokoju i sigurnosri u dostojanstvu i miru. Vi smišljajte ratove vi gospodari ljudi smišljajte ratove i samo uperite prst a mi ćemo uperiti puške."


Svi navedeni citati preuzeti su iz Laguninog izdanja koje je prevela Dubravka Srećković Divković.
Najbolji citati iz knjige "Džoni je krenuo u rat" Najbolji citati iz knjige "Džoni je krenuo u rat" Reviewed by jane'sworld007 on September 18, 2019 Rating: 5
Powered by Blogger.