Euforija: mračni haos i vizuelni spektakl


Roditelji je osuđuju, kritičari su sumnjičavi prema njoj, a mladi ne mogu prestati da bindžuju novu tinejdž dramu koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnima.

Retko koja serija u današnje vreme uspe da uzburka javnost posle samo jedne epizode, ali s obzirom na to da režiser Sem Levinson (Sam Levinson) nije hteo da čeka sa provokacijom publike, prve scene se odmah hvataju u koštac sa problemima sa kojima se susreće generacija Z, čime je Euforija uspešno privukla pažnju svih gledalaca.  

Pre nego što se prebacimo u kritički mod, treba spomenuti da je Euforija zapravo inspirisana istoimenom izraelskom serijom koja se emitovala 2012. godine i koja je bazirana na istinitim događajima koji su pratili ubistvo jednog mladića, dok su oni u američkoj verziji potpuno fiktivni. Takođe, vreme dešavanja radnje je drugačije. Dok se američka verzija bavi tinejdžerima u modernom dobu, originalna serija smeštena je u devedesete i u njoj se ne prikazuju roditelji glavnih junaka.

Imam ideju. Hoćeš da se naduvamo?


Kontroverzna i nekonvencionalna, serija prati priču nekoliko tinejdžera, čiji narator je sedamnaestogodišnja Ru. Njenu priču saznajemo već u prvim sekvencama serije kroz deliće koje nam ona otkriva nakon što se vraća iz centra za odvikavanje. Rođena neposredno pre terorističkog napada na Bliznakinje, ona odrasta sa roditeljima i sestrom u malom predgrađu u Americi. Kako joj je već u ranom uzrastu dijagnostikovano nekoliko poremećaja ličnosti, uključujući opsesivno-kompulsivni poremećaj, anksioznost, poremećaj pažnje i vrlo moguće bipolarni poremećaj ličnosti, ona već od malih nogu počinje da pije hrpu lekova koji joj pomažu da te probleme svede na minimum. Međutim, kako prepisana terapija nije uspela da spreči napad panike koji je imala sa jedanaest godina, njeni roditelji je voze u hitnu i tamo joj daju valijum, koji ne samo da joj pomaže da se smiri već predstavlja i trenutak kada shvata da tako želi da se oseća do kraja života. Kada trinaestogodišnjoj Ru, zbog situacije u porodici, narkotici poput oksikodona postanu dostupni, ona počinje redovno da ih koristi (kao i mnoštvo drugih psihoaktivnih supstanci), sve dok je, tri godine kasnije, sestra ne pronađe predoziranu na podu sobe. Međutim, ni ovaj događaj neće uspeti da je spreči da i dalje nastavi sa zloupotrebom nedozvoljenih supstanci.


Ubrzo, Ru nam daje uvid i u živote drugih likova i upoznaje nas sa njihovim destruktivnim ličnostima. Tako, svet Euforije otkriva nam i Džuls, novu devojku u gradu koja će se brzo sprijateljiti sa Ru i koja ne krije svoj transrodni identitet; Nejta, bogatog i najpopularnijeg dečka u školi koji pati od represije svoje seksualnosti i predstavlja odličan primer ljubomornog dečka; Medi, savršenstvo od navijačice koja se svaki put vraća Nejtu, bez obzira na to što njena veza sa njim počinje da poprima aspekte klasičnog primera nezdrave i toksične veze sa začecima psihofizičkog maltretiranja; Ket, koja otkriva značaj seksa i njegovu moć u porno industriji (kroz bitkoine); Kesi, kraljicu golišavih slika i jednog posebno golišavog videa kao i još mnoštvo sporednih likova, uključujući Ruinu sestru Džiu, dvanaestogodišnjeg istetoviranog dilera Eštreja i naizgled savršenog primerka muške vrste, Kala Džejkobsa koji svoje seksualne devijacije ispoljava po motelima.

Bez mape i kompasa


U Euforiji nema okolišanja i ulepšavanja, a misao koju Ru izjavljuje ubrzo nakon uzimanja neke od supstanci Znam da ne bi trebalo ovo da kažem, ali droga je zapravo kul dokaz je da režiser ne ostavlja mnogo prostora za slobodno tumačenje. Takođe, delovi serije koji opisuju sam osećaj nakon uzimanja droge Levinson temelji na sopstvenim iskustvima, što nas dovodi do sledećeg zaključka - iskrenost je najveća lepota Euforije.

To je osećaj za kojim sam tragala čitavog života, od kad znam za sebe. Jer, odjednom je čitav svet utihnuo i osećala sam se sigurno u svojoj glavi.

Ona secira mračne aspekte odrastanja i prelaska u svet odraslih počev od otkrivanja sveta seksa koji vodi do procurelog videa gubljenja nevinosti; ulaska u vrtlog pakla zvanog narkotici i nemogućnost izlaska iz njega; maltretiranja u porodici koje dovodi do nervnog sloma glavnog kvorterbeka; pada u depresiju iznova i iznova; i svih ostalih traumatičnih iskustava od abortusa do užasavajućih posledica korišćenja dejting aplikacija. I to je samo deo tabu tema koje je Levinson obradio, a kojih se većina gledalaca gnuša.


Iako mnogi tvrde kako režiser nije uspeo da prikaže kompleksnost likova i njihovu podrobniju karakterizaciju, da su dijalozi i mnoge od scena klišei, da je sama priča previše površna zbog mnoštva likova koje je hteo da prikaže, ne treba zaboraviti da je sama ideja koja se krije iza čitave serije mnogo važnija. Biti tinejdžer podrazumeva konstantan haos u glavi i traženje sebe kroz različite situacije i putem sredstava koja često nisu u skladu sa moralnim i prihvaćenim. On poručuje da je u tom dobu najlakše preći granicu i to čini kroz provokativne i eksplicitne scene, koje se često definišu kao preterane, iako je to klasična definicija odrastanja u današnje vreme; kada je eksperimentisanje dodatno olakšano evolucijom interneta. 

Većina likova ima određenu marginalnu/edgy notu, a poruka da se iza skoro svakog problematičnog tinejdžera krije problematičan odnos sa porodicom nikako vam ne može promaći. Pad glavnih likova u ambis gotovo je predodređen destruktivnim ponašanjem njihovih roditelja koji svoje navike prenose na decu, pa tako kroz praćenje njihovih tipova ličnosti i života možemo već da zaključimo da postoji veoma mala šansa da njihova deca razviju svoj maksimalni potencijal ili da, ako se to i desi, moraju mnogo da se potrude jer pritisci, fizičko i psihičko nasilje, problemi sa alkoholom ili nedostatak bilo očinske ili majčinske figure ostavljaju gotovo neizbežne posledice.


Takođe, ne smemo zaboraviti da spomenemo i sam izbor glumačke postave koji je odličan, a talenat koji poseduju, pogotovo Zendeja (Zendaya) i Hanter Šafer (Hunter Schafer), ogleda se u svakoj neonski osvetljenoj i šljokičastoj atmosferi ispunjenoj veoma kvalitetnim saundtrekom.

Zato, ostavite po strani dobre i loše kritike, kao i muške polne organe koji pršte na sve strane u seriji i pogledajte novu odvažnu HBO tinejdž dramu pa sami odlučite da li spadate u grupu onih kojima ne smeta malo stimulisanja nervnih ćelija na šokantan način. Ako ste ipak možda za nešto manje uznemiravajuće, ne brinite, na kraju krajeva Euforija ipak nije za sve.


Euforija: mračni haos i vizuelni spektakl Euforija: mračni haos i vizuelni spektakl Reviewed by jane'sworld007 on August 09, 2019 Rating: 5
Powered by Blogger.