Najbolji domaći filmovi o odrastanju


Kada bi vas neko pitao šta je to što vas podseća na detinjstvo, verovatno bi jedna misao imala prednost u odnosu na ostale: bezbrižnost.
Onda kada je najveća muka bila iskamčiti pare od roditelja za rumenka i čips sa ukusom kisele pavlake; zatim odlučiti šta obući za izlazak u grad; nazvati simpatiju sa skrivenog broja i čekati da se javi, samo da bi mogao da prekineš čim čuješ poznati glas kako dopire iz zvučnika, pa nastaviš sa zvanjem još bezbroj puta (ili dok ne potrošiš sav kredit).

Međutim, neki su ostali uskraćeni za lepe uspomene, pa tako bezbrižnost zamenjuju drugačijim asocijacijama, koje možemo objediniti u odrastanje mnogo pre punoletsva. Dovoljno je samo da se setimo svih naših poznanika iz škole i ulice, pa da nam na pamet padne osoba koja nije imala ove privilegije, bilo zbog finasijske, porodične ili društvene situacije uopšte i koja povezuje detinjstvo sa nečim mnogo surovijim, daleko od bezbrižnog.

Odrastanje je služilo kao večita inspiracija mnogim umetnicima, uključujući i filmske režisere i dramaturge, pa smo tako postali bogatiji za sijaset filmova koji obrađuju temu mladosti, odrastanja i sazrevanja. Filmova koji su uspeli da ovekoveče to famozno traženje mesta pod suncem i koje rado gledamo.

Tema odrastanja izrodila je mnoge kultne filmove, čije sekvence znamo napamet, a koji su to filmovi kojih smo se prisetili i uvrstili na našu listu, pogledajte i sami i podsetite se tih legendarnih scena i replika.

Pa, počnimo!

Varljivo leto '68 (1984)


Kultni film u režiji Gorana Paskaljevića, predstavlja omaž mladosti i film koji smo pogledali bar tridesetak puta: na RTS-u, letnjem raspustu kod babe i dede posle ručka na otomanu, u autobusu na putu za Meljine, tokom učenja dezoksiribonukleinske kiseline ili spremanja ispita iz Generativne sintakse 2. Ovaj film pratio je kako Peričine pohotne ekspedicije na ženski pol, tako i naše sazrevanje, a njegove replike verovatno znamo svi od reči do reči.

Od spremanja maturskog ispita iz marksizma, preko interakcije sa bujnim grudima Jagodinke Simonović, do Čehinjice Ruženjke koju, spletom okolnosti, Perica više nikada nije video u životu, Varljivo leto '68 je ostvarenje koje je vanvremensko.

Ah da, ne treba zaboraviti i neizostavan deo filma - večitog studenta Cileta koji je postao savršena analogija za svaki ukor koji se tiče učenja.

Ljubavni život Budimira Trajkovića (1977)


Snimljen u režiji Dejana Karaklajića, ovo je film koji nam je doneo radost, retrospektivu na jedno vreme (kada su plesni pokreti podsećali više na blage epileptične napade nego na plesne pokrete), lik Budimira (Predrag Bolpačić) koji se bori za svoje mesto pod (veoma) Novim Beogradom, kao i lik Nede Arnerić koja tamani Budine pite i sarme u čajnoj kuhinji.

Buda neće da bude graditelj mostova.
On neće da se seli svakih nekoliko meseci u novo mesto.
On želi devojku iz zgrade i da živi svoj život.
On takođe revnosno sluša savete svog druga, lažnog Dragana Nikolića i zajedno sa njim provodi mnogo vremena u liftu, da bi mogao da smisli foru za muvanje.

Za sve one koji se bore protiv pritisaka roditelja, prijatelja i društva i koji žele da budu svoji, jer kako kaže Oskar Vajld, svi ostali su već zauzeti.

Tito i ja (1992)


A kad meni dođu crni časi,
kada Sunce počne da se gasi, 
tužan legnem ja u kasne sate, 
sklopim oči i mislim na Tita, 
rekao bih tada da me neko pita, 
njega volim više od mame i tate.

Film koji je režirao Goran Marković prati priču desetogodišnjeg Zorana (Dimitrije Vojnov) koji, zbog ljubavi prema Titu i drugarici iz škole, Jasni, postaje opčinjen maršom kroz Brozov rodni kraj i inspirisan nagradom, piše najbolji rad u Beogradu na temu Da li voliš druga Tita i zašto koji će ga odvesti pravo u Kumrovec i koji će mu pomoći da malo bolje shvati svet u kom živimo.

Tropska muzika koja vas naprosto mami na kružne pokrete mućkanja imaginarnog kokosovog oraha, faca Mikija Manojlovića dok gleda kako Zoki piše VOLIM TITA, melodična pesma Sira, vrhnja, putra, hleba, jajca i krumpira druga Raje (Lazar Ristovski) koju većina zna da otpeva u pola noći, nateraće vas da se zavalite u fotelju i puštate ovaj film bez prestanka.

Nezaboravna komedija o mukama odrastanja. 
Za sve one koji su živeli u doba druga Jože, a i one koji nisu.

Lajanje na zvezde (1998)


Film, čiji se citati rado koriste za muvanje već godinama. Film prati odrastanje jedne generacije maturanata i njihove poslednje gimnazijske doživljaje pre nego što završe školu i otisnu se u svet odraslih, svet koji je definisan odsustvom lajanja na zvezde.

Otrcana priča Filozofa i Danice od koje nam je već pomalo muka, profesor fizičkog koji pokušava da proda priču Ivi Andriću da je pročitao neko njegovo delo, Bata Živojinović koji zna šta je patnja, profesor istorije koji je toliko posvećen i predan svom pozivu da je spreman držati čas praznoj učionici, Milić Gavranić koji se i dalje trka sa putničkim vozom, su samo neki od razloga da ponovo pogledate ovo maestralno ostarenje Zdravka Šotre, bazirano na istoimenoj knjizi Milovana Vitezovića.

Ostvarenje koje odiše mladošću, svežinom i pozitivnim vibracijama.

U zdravom telu, zdrav duh, uh!

Rane (1998)


Kako odrasti na Novom Beogradu u doba hipertranzicije, inflacija, sankcija, uništenih vrednosti i pojave ratnog, političkog i kojekavog sve kriminala? Ovaj film u režiji Srđana Dragojevića pruža nam veoma jednostavan odgovor - nikako.

Pinkiju i Švabi, dvojici najboljih drugara, nikada nije pružena šansa za normalno detinjstvo. Umesto toga, svoje vreme provode sa Kuretom, lokalnim kriminalcem, narkomanom i ratnim profiterom, njegovom devojkom Turbo Suki, opsednuti opskurnom emisijom Puls asfalta koju vodi fatalna Vesna Trivalić.

Rane predstavljaju svedočanstvo o izgubljenoj generaciji koja je odrastala ratnih devedesetih, u društvu koje propada i truli, a način snimanja i priča koja je u isto vreme apsurdna i istinita (inspirisana iskustvima dvojice mladića Beše i Marka), ostaviće vas pod utiskom danima posle gledanja.

Klip (2012)


Radnja filma previše stvarna.
Muzika iz filma (čitaj Indira - Tetovaža) previše stvarna.

Debitantsko ostvarenje Maje Miloš, prati život šesnaestogodišnje Jasne (Isidora Simijonović) zaljubljene u dečka iz škole, Đoleta. Međutim, tu se priča nikako ne završava i ako ste mislili da je ovo romantični prikaz ljubavi između dvoje tinejdžera, on je sve sem toga. Ako niste spremni na vulgarnost, mučnost, grubost, surovost i ogromnu dozu realnosti, možda je bolje da ovaj film preskočite.

Jasna odrasta u veoma teškoj porodičnoj situaciji, sa ocem koji je veoma bolestan i sa majkom koja vodi dvadesetčetiričasovnu brigu o njemu. Zbog toga Jasna odrasta sama, bez kontrole, vodeći problematičan i raskalašan tinejdžerski život, koji će je dovesti do Đoleta, dečka za kojim žudi već mnogo vremena, a koji je pogrešan izbor za nju (ili bilo koga, štaviše).

Klip nam nudi sirovi portret nove generacije swatkih mawih koje ovog puta ništa ne ostavljaju mašti,  a ukoliko nam ne verujete, pogledajte i uverite se sami.

Varvari (2014)


Jedan od onih filmova koji će vas, nakon što ga pogledate, učiniti da se osećate prazno jer pravo razrešenje zapravo ne postoji. Odnosno, možda i postoji, ali to nikako nije ono što smo želeli da vidimo i čemu smo se nadali.

Debitanstko ostvarenje Ivana Ikića, Varvari, prati život sedamnaestogodišnjeg Luke, mladića koji se sa porodicom seli sa Kosova u Mladenovac. Kako je rastrzan između života u novoj sredini i problematičnog odnosa sa porodicom, on postaje vođa navijača lokalnog fudbalskog kluba, dok za sve to vreme pokušava da pronađe sebe, čineći to na svim pogrešnim mestima.

Nataša (2001)


Snimljen u režiji legendarnog glumca Ljubiše Samardžića i film koji smo u jednoj fazi života svi imali na CD-u ili DVD-ju, Nataša govori o sedamnaestogodišnjakinji rešenoj da osveti smrt svog oca koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Odlučna da krivce izvede pred lice pravde ona bezglavo ulazi u svet kriminala i zatiče se u još većim problemima.

O odrastanju koje je daleko od lepog i bezbrižnog.
O idealima koje gaje mladi.
O krhkosti života.

Film uz koji smo svi plakali - ili bolje reći ridali.

Šišanje (2010)


Stigosmo i do najgledanijeg filma 2010. godine, filma koji smo svi gledali sklupčani na kompjuterskim stolicama očiju uprtih u mali ekran, upijajući svaki pokret Viktora Savića i Nikole Rakočevića.

Novica, matematički genije koji se oseća izopšteno iz društva, osečaj pripadnosti pronalazi u neonacističkoj navijačkoj grupi... I tu sve počinje. I tu se odrastanje završava.

Jednostavno, da se naježiš.

Apsolutnih sto (2001)


Deset, devet, osam, sedam... diši duboko, šest, pet, čeitiri...

Još jedan od onih filmova koji se bave sindromom odrastanja pre vremena.

Vuk Kostić, (zbog kog smo se, let's face it, uopšte i upustili u gledanje filma) je talentovani strelac koji kreće stopama svog brata Igora (Srđan Todorović). On je jedan od mogućih kandidata za učestvovanje na svetskom prvenstvu u streljaštvu. Međutim, kada život zakuca na vrata, svi snovi stavljaju se u stanje hibernacije.

Radnja filma je besprekorna i sem što se bavi problemima sa kojima se susreću ratni veterani, bavi se i odrastanjem bez roditelja, u jednoj jalovoj atmosferi iz koje, koliko god hteo da pobegneš, ne možeš.

Jedan na jedan (2002)


Šta se desi propalim narodnim herojima, talentima i mladima bez perspektive?

Pojede ih blok.

Još jedan osamnaestogodišnji mladić. Još jedan Novi Beograd. Još jedno sivilo i beznađe, ali ovaj put ljubav prema košarci je jača. Ili da li je?

Snimljen u režiji Mladena Matičevića film prati život Mačka, mladića koji živi za basket i koji, igrom slučaja postaje umešan u posao sa jednim od najgorih kriminalaca u blokovima (Bane iz Sunshine-a), ali kad stvari ne budu išle po planu, da li će Mačak uspeti da se izvuče iz situacije u kojoj se nalazi dok ne bude prekasno.

Mi nismo anđeli (1992)


Bio je kul tip, a onda se zaposlio.

Film u režiji Srđana Dragojevića doneo nam je nezaboravne replike, muziku sa kojom možemo da se poistovetimo na toliko nivoa (Subota je uveče, a ja nemam para), najbolje ljubavne savete iz romana Barbare Sindi, susretanje sa prvim nepoznatim rečima i izrazima (zigovanje, laki peting kod Dude Buržujke) i prvim teškoćama koje sa sobom nosi neplanirana trudnoća.

Marini i Nikoli ide nagrada za kultni antipar domaće kinematografije, a Govindi, za najbolju sporednu ulogu.

Ovaj film je pravo blago zapravo.

Specijalno vaspitanje (1977)


Pera Trta Antić (Slavko Štimac), sitni kradljivac paprike, paradajza, hleba, ponekog novčanika i preprodavac bioskopskih karata, odrasta sa majkom u atmosferi koja je sve sem porodična. Kada socijalna služba odluči da je njegova majka nepodobna za podizanje deteta, a kako Pera ima već povelik dosije, sud odlučuje da ga pošalje u popravni dom koji je pun dece koja, kao naš glavni junak, moraju da se staraju sami o sebi, snalazeći se kako znaju i umeju.

Pravedni Žarko Munižaba koji uteruje strah u kosti, osoba koja podseća na mladog Kristijana Golubovića, Ljubiša Samardžić u ulozi policajca (ali ovaj put ne sa Petlovog brda) su samo neki aktera ove nezaboravne priče o životu (u režiji Gorana Markovića) onih koji u večitoj potrazi za prihvatanjem i potrazi za zrncem ljubavi i pažnje, gube smisao i odrastaju prazni i uskraćeni potpunog osećaja sreće.

Ako i odrastu. 
Najbolji domaći filmovi o odrastanju Najbolji domaći filmovi o odrastanju Reviewed by jane'sworld007 on July 30, 2019 Rating: 5
Powered by Blogger.